INTERVJU: PREDRAG PRLJA

Predragova prva ljubav je bila fudbal. Otac Slobodan je igrao košarku za Spartak od 1980-82. Preminuo je kada je Peđa imao devet godina. Košarku je počeo da igra zbog četiri godine starijeg brata Ognjena u ekipi Sinalco Spartak gde mu je prvi trener bio Darko Papac, dugogodišnji igrač i sadašnji član uprave.

“Definitivno sam prelomio u korist košarke posle gledanja evropskog i svetskog prvenstva 2001, odnosno 2002. na kojima je naša reprezentacija osvojila zlatne medalje“.

Debitovao je za prvi tim 2008. godine u generaciji Kuntića, Stojanovića, Kalinića …

„Ekipu su vodili Blagoja Ivić, pomagao mu je Zdenko Davčik. Rang takmičenja Srpska liga. Već sledeće (2009/10) sezone imali smo odličnu ekipu: stariji Dinić, Radić, Becin i mi mlađi predvođeni Kalinićem. Zatim Vukolić, Luka Marković, Stojanović, Kuntić, Topalov. Ostvarili smo impozantnih 26-0 i plasirali se u B ligu. U sezoni 2010 /11 nam se pridružuju Miloš Milisavljević i Aleksandar Sokolović, zauzimamo visoko 4. mesto, da bi u narednoj sezoni bili na samo dve pobede od plasmana u prvu ligu Srbije. Nakon toga usledila je jedna slaba sezona, borba za opstanak da bi već u narednoj sezoni kada niko nije očekivao predvođeni trenerima Predragom Borilovićem i Slobodanom Lukićem ostvarili plasman u KLS posle 9 godina klupske apstinencije“.

Iako su u sezoni 2016/17 ostvarili plasman na 4. mesto i igrali u Super ligi Srbije, Peđa smatra da je rezultat mogao biti i bolji.

„U jednoj turbulentnoj sezoni predvodio nas je Dušan Alimpijević (najbolji trener Evrokupa ove sezone – prim. autor) i zbog mnogobrojnih promena u igračkom kadru, otišao Zare Popović ili su ga oterali, ne znam, nije se ostvarilo više“.

Odlazak iz Subotice

„Na neki način došlo je do zasićenja. Odlazak je ubrzao i konflikt sa upravom, o čemu ne bi govorio. Mogao sam i ranije da odem, ali nikada nisam bio za inostranstvo. Uvek sam želeo da igram u Srbiji“.

Borac, Tamiš, Mladost

Pre povratka u Suboticu u poslednjih pet sezona Predrag je čak četiri puta bio u ekipama koja su osvajala prva mesta.

„U prvoj sezoni u Čačku igrao sam sa Markom Marinovićem sadašnjim trenerom Borca, koji je za tu sezonu rekao da mu je najlepša u karijeri. Osvojili smo ABA 2 ligu, ali zbog povreda bitnih igrača u Čačku na finalnom turniru smo izgubili od Krke koja se plasirala u ABA ligu. U našoj ligi smo pobedili Zvezdu, a u domaćem kupu u Nišu ja sam promašio dva slobodna bacanja (posle faula Davidovca – prim. autor) za polufinale. Zanimljivo da mi niko nije zbog toga zamerio, jer smo svi bili svesni da usled suđenja koje je bilo na našu štetu ne bismo ni došli u priliku da šutiramo penale za pobedu. U polufinalu plej-ofa smo na jednu loptu poraženi od FMP-a. Kruna sezone je utakmica protiv Fenerbahčea u Čačku predvođenim Željkom Obradovićem. Kasnije sam igrao za Tamiš kod odličnog trenera Bojana Jovičića, uvek sam bio bek ap centar. Imao sam dobru individualnu sezonu, ekipa se izborila za opstanak. Prošlu sezonu sam proveo u zemunskoj Mladosti gde smo dominirali u KLS-u sa bilansom od 28-2,  imali smo četiri stranca koja su donela prevagu“.

Imaš iskustvo paralelnog igranja na dva fronta, konkretno ABA 2 i KLS.

„Bili smo non-stop zajedno. Bilo je naporno, putuje se do Slovenije po 12-13 sati. Recimo igramo u Sarajevu, krenemo u utorak, u sredu igramo u 8 sati, vraćamo se ujutro u  Čačak samo da promenimo stvari pa na put u Suboticu. Manje se treniralo, više se radilo na rastrčavanju i istezanju, na šutu. Pre podne slabija teretana, uveče pet na pet nekih 15 minuta. Lepše je ali napornije. Recimo, jedno iskustvo: zima, hladno u Čačku, sneg do kolena, idemo kao da osvajamo neku planinu, u sve jaknama i čizmama, za Split, tamo +25. Gledali su nas kao da smo pali s Marsa“…

Uloga u ekipi

Peđa je u ulozi kapitena ekipe. Pravi vođa tima. Bodri saigrače, ne libi se da se baci za loptu.

„Nisam doveden da dajem po 25 poena. Imamo Barnu, Jugovića koji u svakom momentu mogu da poentiraju. Svoju ulogu sam shvatao i podredio se njoj tako da mislim da su u klubu zadovoljni mojim doprinosom ove sezone“.

Šut za tri poena

U protekloj sezoni si počeo da šutiraš za tri poena, i to sa dosta uspeha.

„Nije bilo trenera koji me nije terao da šutiram.To što nisam je bilo do mene. Nisam šutirao ne zbog straha  što neću pogoditi već zbog toga što želim da dodam, da neko drugi šutira ako je sam. Sad više pokušavam  zbog neke fore među nama igračima pa se posle u svlačionici šalimo oko toga. Npr. Kod trenera Jončevskog na utakmici protiv Mege je nacrtao prvu akciju da ja istrčim i šutnem za tri poena, poznavao me čovek tri nedelje do tada. Mislim da to nisam ispoštovao, pa se izvervirao“.

Pirot kao prekretnica

„Pirot je važio kao jedan od favorita za ulazak u KLS, pobediti sa skoro 30 razlike na njihovom terenu nije samo dobra pobeda nego i vrlo značajno za naše samopouzdanje“.

Trenerska rokada

Posle šest kola i nakon dva vezana poraza usledila je promena trenera.

„Razlika je u pristupu trenera: Socek je obraćao pažnju na detalje i bio je zahtevniji. Srećko nas je maksimalno rasteretio,  vratio samopouzdanje koje je bilo poljuljano. Kao iskusniji na sebe je preuzeo teret, tačno je znao šta hoće, nije ništa komplikovao, sve je bilo prosto za razumeti i krenulo je na bolje“.

I završilo se na najbolji mogući način: u velikom stilu serijom od 16 uzastopnih pobeda i ulaskom u elitu srpske košarke posle tri sezone. Od oktobra košarkaše Spartaka ćemo gledati po 19 put u najjačem takmičenju.